Живот посвећен служењу православној вери и њеној деци
На празник Светих Макавеја, у петак, 14. августа 2026. године, уснуо је у Господу Високопреподобни Архимандрит Тома Казић, оставивши за собом дубок и неизбрисив траг у животу Српске православне цркве и њеног народа.
Архимандрит Тома рођен је 9. маја 1943. године у Герију, у Индијани, од оца Френка и мајке Софије Казић, рођене Крошњар. Одрастао је при Цркви Светог Саве у Герију, где је крштен и где је стекао доживотну љубав и оданост Српској православној вери и њеној Цркви. Од најранијих година био је активно укључен у живот герске парохије, а касније је служио као директор црквене школе и вероучитељ у недељној школи.
Дипломирао је на Универзитету Индијана 1966. године, а 1975. године стекао је звање магистра богословља на Православној богословској академији Светог Владимира. По завршетку Академије, отац Тома радио је у Комисији за православно хришћанско образовање (OCEC), где се бавио припремом и издавањем наставних материјала за православне црквене школе. Током година проведених у овој организацији водио је семинаре за наставнике и написао четири приручника за верску наставу. Касније се придружио издавачкој кући McGraw-Hill у Њујорку.
Дана 14. фебруара 1982. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, блаженопочивши Митрополит Иринеј рукоположио га је у чин ђакона у Цркви Светог Георгија у Источном Чикагу, у Индијани. У марту исте године отпутовао је у Аустралију, у Холу, недалеко од Канбере, како би помогао Епископу Петру у епархијским пословима.
Касније те 1982. године рукоположен је у чин свештеника у Сиднеју и замонашен у чин расофорног монаха у Манастиру Светог Саве у Холу. Као јеромонах Тома, десет година служио је у Аустралијској епархији, где се свесрдно посветио верском образовању младих и неговању њихове вере.
Основао је први дечји камп при Манастиру Светог Саве и блиско сарађивао са Кoлом српских сестара у организовању мањих кампова при парохијама широм Епархије. Такође је основао књижни центар, настојећи да православна образовна и духовна литература буде доступнија верницима.
По повратку у Америку наставио је свој просветни и пастирски рад при Манастиру и Епархији Новограчаничкој. На предлог Епископа Лонгина, Свети Архијерејски Синод, на челу са Патријархом српским, одликовао је оца Тому високим чином архимандрита.
Током читаве своје свештеничке и монашке службе, отац Тома је своје дарове просветног радника, писца и уредника стављао у службу Цркве. Припремао је епархијски календар, уређивао епархијске новине и бројна издања часописа намењених деци и омладини. Више од четрдесет година посветио је православном верском образовању и духовном узрастању, остављајући дубок траг у животима читавих генерација српске православне деце, омладине и одраслих.
Архимандрит Тома оставља за собом изузетно наслеђе вере, знања, служења и љубави према Православној цркви и њеном светом предању. Својим животним делом помогао је да се очувају и преносе богатство и традиција Српске православне цркве, истовремено надахњујући небројене младе људе да упознају, заволе и својим животом сведоче своју веру.
Његов живот био је тихо, али истрајно сведочанство верности Цркви. Служио је знањем, пером, речју и молитвом, а пре свега љубављу према људима којима је био послан. Многи ће га са благодарношћу и љубављу памтити као свог учитеља, свештеника, духовника, писца, уредника и пријатеља.
У Манастиру Новој Грачаници, као и на гробу доброг оца Томе, гореће воштанице у молитви за његов блажени покој. Са благодарношћу Богу за његов живот и службу, сећаћемо га се у нашим молитвама.
Вечан му помен!
Нека му Господ подари Царство небеско и вечни покој у наручју Авраамовом, са свима светима који Му од века угодише.
Христос Васкрсе!
