Митрополит
Архиепископ и митрополит Лонгин
Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Лонгин рођен је 29. септембра 1955. године као Момир Крчо у месту Крушчани код Олова. Његови родитељи су били Станоје и Анђа (рођена Јовановић) Крчо. Основну школу похађао је у Оловским Лукама од 1962. до 1970. године. Богословију Света Три Јерарха у Манастиру Крка уписао је 1970. године и завршио 1975. године. Током овог периода, замонашен примивши малу схиму као ученик пете године. Постриг је обавио Епископ Стефан далматински уочи школске славе Света Три Јерарха 11. фебруара 1975. године. На Светој Литургији 12. фебруара, рукоположен је у чин јерођакона од стране Епископа Стефана. Дана 13. фебруара, рукоположен је у чин јеромонаха.
Године 1975. уписао је Московску духовну академију, коју је завршио 1979. године. Од октобра 1980. до априла 1981. године служио је у својству епархијског чиновника Епархији зворничко-тузланске. Одлуком Светог архијерејског синода 1983. године, постављен је за професора Богословије Света Три Јерарха у Крки на период од две године. На Сабору у мају 1985. године изабран је за викарног епископа Патријарха Српског Германа са титулом Моравички. Хиротонисан је 20. октобра 1985. године.
Његова Светост Патријарх Герман је служио Свету Литургију заједно са Митрополитом Владимиром Ростовским и Новочеркајевским (потоњи митрополит Кијевски ), који је био декан Московске духовне академије док је Епископ Лонгин био студент. Саслуживали су Епископ Николај Далматински, који је био декан у Богословији у Манастиру Крка где је млади Епископ започео своје теолошко образовање, и Епископ Василије зворничко-тузлански.
Присутни такође били следећи епископи Српске Цркве: Митрополит Владислав дабробосански, Митрополит Јован загребачко-љубљански, Епископ Хризостом браничевски, Епископ Павле рашко-призренски(потоњи Патријарх Српски) Епископ Стефан жички и Епископ Јефрем бањалучки. Као гости присутни су били Архимандрит Платон, професор Московске духовне академије, проф. др Колин Хиклинг, професор Светог Писма на Лондонском универзитету, где је нови епископ похађао постдипломске студије.
У мају 1986. године изабран је за Епископа аустралијско-новозеландског, где је провео шест и по година. Поред служења на великој територији Аустралије, такође је градио цркве и уложио много труда у рад са омладином. Владика Лонгин се истицао као борац за јединство Српске Цркве.
На Сабору 1992. године, на молбу Његове Светости патријарха Павла и браће архијереја, Епископ Лонгин је прихватио дужност Епископа далматинског. Због ратних околности није могао да уђе у своју резиденцију у Шибенику, већ је морао да борави у Манастиру Крка, где је предавао у богословији. Са благословом Његове Светости Патријарха Павла, путовао је у Канаду и Аустралију, где је прикупљао донације за страдални српски народ. Након трагичних догађаја у августу 1995. године, Епископ Лонгин и цела богословија из Манастира Крка боравили су на Дивчибарама код Ваљева.
Истовремено је помагао Епископу Лаврентију шабачко-ваљевском у епархијским пословима. Заједно са Епископом Никанором банатским, радио је са избеглицама, посећивао кампове и достављао помоћ која је углавном стизала од Срба из дијаспоре.
Одлуком Његове Светости Патријарха Павла, постављен је 31. јула 1997. године за помоћника у управи Епархије за Америку и Канаду – Митрополија новограчаничка. Дана 23. маја 1998. године, именован је за администратора Епархије за Америку и Канаду – Митрополија новограчаничка, док је 5. маја 1999. године изабран на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве, за Епископа Епархије за Америку и Канаду, Митрополија новограчаничка. Овим је испуњен захтев Епархијског савета и Црквеног суда, као и жеља свештенства и делегата Седмог црквеног народног сабора одржаног 23 – 24. априла 1999. године.
Након административне прерасподеле наше Цркве на северноамеричком континенту у мају 2009. године, постигнута је боља и канонски исправнија организација нашег верног народа. Исте године, Епископ Лонгин је изабран за Епископа новограчаничко-средњозападноамеричког. Од тада, Његово Високопреосвештенство борави у Либертивилу, задржавајући канцеларију у Манастиру Покрова Пресвете Богородице, Нова Грачаница.
Током Светог архијерејског сабора (14. – 18. мај 2024. године) Српске православне цркве у Београду, Сабор је одлучио да се титула епархијског архијереја Епархије новограчаничко-средњозападноамеричке, са седиштем у Манастиру Светог Саве у Либертивилу или у Манастиру Покрова Пресвете Богородице (Нова Грачаница) у Трећем Језеру, убудуће гласи: Његово Високопреосвештенство Архиепископ новограчаничко-чикашки и Митрополит средњозападноамерички.